3D model, 3D render, 3D animacija: 3D video prikaz - Komparacija 3D tehlologija - 3D model, 3D render, 3D animacija

Svedoci smo sve veće dostupnosti 3D sadržaja. Veoma je teško pratiti svakodnevni razvoj tehnologija. Problem predstavljaju i svetske liderske kuće u oblasti filma koje nezavisno razvijaju individualne tehnologije za stvaranje i reprodukciju 3D sadržaja. Da stvari budu još komplikovanije doprinose i proizvođači monitora i televizora. Da bi uspešno videli recimo 3D film, potrebno je pravilno uklopiti 1. način snimanja, 2. način reprodukcije (tehologija tv-a) i 3. tip 3D naočara.

Stvaranje 3D sadržaja.

Generisanje 3D slika može biti na 2 onsovna načina.

Snimanje 3D kamerom

Snimanje 3D filmova zahteva posebnu 3D opremu. Specijalne kamere su opremljene sa 2 nezavisna sočiva koja snimaju istovremeno u takozvanom stereo video digitalnom modu. Ratmak između sočiva je približno jednak rastojanju između očiju. Nakon snimanja video materijal se dodatno obrađuje u zavisnosti od tipa krajnjeg distibutivnog medija.
Kako se naglo povećava potražnja za snimanjem 3D materijala velike kompanije osim 3D opreme sve više pružaju i obimnu tehničku podršku svojim korisnicima.



Kao očigledan produkt komercijalizacije 3D uređaja predstavlja puštanje u prodaju digitalnog fotoaparata Fujifilma koji ima mogućnost da snimi 3D digitalne fotografije.



Generisanje računarom u 3D programima

Nakon pravljenja 3D modela, generisanje 3D videa je relativno lako izvodjivo. Slično principu sa realnom kamerom, sve što je potrebno jeste izraditi i drugi render koji predstavlja sliku iz drugog bliskog ugla. Spajanjem te dve slike u jednu dobija se prostorni 3D efekat. Sve više programa pruža osnovnu podršku za ovakav tip renderovanja, među kojima treba izdvojiti V-ray, koji u poslednjoj reviziji daje mogućnost automatizovanog stvaranja stereo prikaza.

Reprodukcija i gledanje 3D slika i filmova

Trenutno postoje četiri osnovne metode kojima se simulira 3D prikaz. Od toga tri metode zahtevaju da gledalac nosi 3D naočare.

Tipovi 3D naočara:



Kratak opis navedenih 3D tehnologija:

Anaglif naočare



Anaglif naočare, poznate i kao naočare za filtriranje boja, jeftine su za izradu i verovatno su prvo čega se setite kada pomislite na klasične 3D naočare. Kod njih se primenjuje dopunsko kodiranje boje pomoću jednog crvenog i jednog zelenog sočiva. Televizijske stanice ih distribuiraju od 1980-ih godina za gledanje raznih TV emisija i obično idu u paketu sa 3D video materijalom i stripovima. Anaglif naočare pružaju 3D sliku izuzetno lošeg kvaliteta, što izaziva glavobolju i naprezanje očiju čak i tokom kratkotrajnog gledanja.

Naočare sa aktivnom blendom

Kod naočara sa aktivnom blendom, slike za levo i desno oko brzo se smenjuju na ekranu. Kada osoba gleda u ekran kroz naočare sa aktivnom blendom, svaka blenda je sinhronizovana tako da blokira neželjenu sliku i prenese željenu sliku. Na taj način svako oko posmatra iz perspektive koja je određena baš za njega. Levo oko vidi samo iz levog ugla, dok desno oko vidi samo iz desnog ugla. Jedna od glavnih prednosti ovih naočara je u tome što eliminišu efekat dupliranja slika koji se dešava kod drugih tehnologija 3D prikazivanja. Budući da ova metoda ne deluje agresivno na oči, predstavlja savršen izbor za gledanje u kućnim uslovima.

Polarizirajuće naočare



Svima koji su nedavno pogledali neki 3D film, kao što je Avatar, u bioskopu su po svemu sudeći dobili par polarizirajućih naočara za gledanje filma. U bioskopu dva projektora polarizuju svetlost pod različitim uglom za svako oko, što naočare dešifruju i na taj način pružaju kvalitetan Full HD format. Međutim, kada je reč o kućnoj upotrebi, filter pričvršćen za prednji deo TV ekrana pruža tek polovinu rezolucije i osvetljenja. Uzrok tome je što preuzima odvojene linije (npr. 1, 3, 5) za sliku namenjenu levom oku i za sliku namenjenu desnom oku (npr. 2, 4, 6). Emituje polarizovanu svetlost kojoj je polovina rezolucije pod uglom od 45 stepeni usmerena ulevo, dok je druga polovina rezolucije pod uglom od 45 stepeni usmerena udesno. Još jedna mana je ograničeni ugao gledanja. Gledalac sve vreme glavu mora držati uspravnom, jer u suprotnom dolazi do naprezanja očiju usled pojavljivanja dvostrukih kontura.

Autostereoskopija (Bez naočara)

Za gledanje u autostereoskopskom formatu nisu potrebne naočare. U ovom slučaju ispred ekrana montirana je ravna površina sa lentikularnim filterima. Svako sočivo preklapa nekoliko piksela koji šalju svetlost u različitim pravcima. Ovakvo prikazivanje nije baš praktično zato što iziskuje stvaranje specijalizovanog sadržaja koji se zasniva na praćenju pokreta očiju i ima slabu rezoluciju. Jaka vrtoglavica i glavobolja spadaju u uobičajene sporedne efekte autostereoskopskog prikazivanja tokom kojeg se koriste lentikularna sočiva ili barijere paralakse.


Zaključak

Po svemu sudeći 3D prikaz očigledno predstavlja nezaobilaznu budućnost. U prodaji se već mogu naći famozni "3D" uređaji: "3d laptopovi" , "3D projektori" , "3D fotoaparati" , "3D televizori" ... Ostaje samo da se nadamo da će ubrzo uslediti standardizacija tehnologija kako bi korisnici bili pošteđeni glavobolje oko izbora i opredeljivanja za neku od ponuđenih tehnologija, kao što je to recimo slučaj sa današnjim odabirom TV uređaja.

Evo i nekoliko primera stereo 3D slika. Ukoliko imate 3D naočare videćete potpuno novu "dimenziju" :

3D fotografije:





3D igre:



3D video: